Kada je stala pred novinare na poslednjoj konferenciji za medije, Bejlek je bila iznenađena što vidi toliko sveta oko sebe. Ipak, posle pobeda nad Arinom Sabalenkom i Medison Kiz i plasmana u polufinale WTA 1000 turnira u Sinsinatiju, ne čudi što se ceo svet odjednom zainteresovao za nju. Ruke iza leđa, stojeći uspravno pred sagovornicima, Čehinja ostavlja utisak odličnog đaka koji nikad ne bi odbio neku simpatičnu luckastost.
Prva reč koja joj pada na pamet kada treba da opiše sebe?
– Luda – kaže uz prasak smeha, da bi potom dodala da je i emocionalna i pažljiva prema drugima.
Iako je tek sada eksplodirala u javnosti, Bejlek nije potpuna neznanka. Sa 20 godina, osvojila je početkom ove godine prvi trofej u karijeri u Abu Dabiju. Ali, u centru pažnje prvi put je dospela pre četiri godine, i to na način koji bi radije zaboravila.
Na Ju-Es openu 2022, kao 16-godišnjakinja rangirana na 209. mestu, prošla je kroz kvalifikacije pobedivši Kristinu Mladenović, Prisilu Hon i Heder Votson. Ono što je postalo viralno bile su proslava oca i trenera koji su je potapšali po zadnjici, dok se sa ocem čak poljubila u usta. Mlada Sara tada je mirno objasnila da ne razume polemiku. Gеst je, kako je rekla, potpuno uobičajen u Češkoj, a svog trenera Jakuba Kahuna poznaje još od osme godine.
Za oca je rekla jednostavno:
– Pa, to je moj otac!
Naredne godine bile su manje burne, ali su donele napredak.
– Imala sam dobre rezultate poslednjih meseci, osvojila sam turnir i sve mi je to pomoglo da izgradim samopouzdanje. Sada imam osećaj da se sve sklapa na svoje mesto – kaže Bejlek, koja priznaje da samopouzdanje nikada nije bio njen najjači adut.
U Sinsinatiju, međutim, sve se promenilo.
– Ovih dana sam naučila da verujem u sebe više nego ikad pre. I tokom mečeva jednostavno nastavljam da verujem, bez obzira na sve što se dešava – poručila je.
Kaže da je navijač Novaka Đokovića, mada je odrasla diveći se Rafaelu Nadalu. Potiče iz Znojma, oblasti poznatije po vinovoj lozi i suvom vinu nego po teniskim šampionima. Brat joj se bavi vinogradarstvom, a tenis je počela da igra po odluci roditelja. Tek sa 15 godina preselila se u Prag radi profesionalnog razvoja.
EPA
Njen veseli duh ne napušta je ni kada govori o taktici. Pred meč sa Kiz, jednostavno je zaboravila plan trenera.
– Igrala sam isključivo po osećaju. Nisam zaista razmišljala o tome šta treba da radim, niti o tome šta mi je trener rekao pre meča. U stvari, sve sam potpuno zaboravila čim sam stupila na teren – ispričala je uz smeh.
Kada je upitana da li joj se to često dešava, kao da se i sama iznenadila sopstvenim odgovorom.
– Više sam tip koji prati uputstva, ali ponekad ih zaboravim usred meča. Nije to idealno, ali takva sam.
Ipak, iza svih osmeha krije se ozbiljna takmičarka. Kada su je pitali šta joj se najviše sviđa u Sinsinatiju, odgovor je bio munjevit.
– Pobede!
