Od početka rata između Rusije i Ukrajine Marta Kostjuk konstanto provocira teniserke iz Rusije, ne želi da se pozdravi sa njima na mreži, pa je po Rusiji plela i posle velikog uspeha u Parizu.
Sledeća protivnica biće joj Ruskinja, mlada Mira Andrejeva.
– Obično me nije briga ko je sa druge strane mreže. Tamo sam da igram tenis i radim svoj posao, i to je to. To se za mene neće promeniti u četvrtak – rekla je Kostrjuk.
Mira Andrejeva je, govoreći o meču protiv ukrajinske igračice, rekla: „Zaista se trudim da igram protiv lopte koja dolazi ka meni. Nije važno protiv koga igram“.
– Za mene više nije frustrirajuće. One su odrasle osobe. Znaju o čemu pričaju, šta se dešava. Imaju telefone, Instagram. Imaju vesti. Ako je to nešto o čemu žele da izbegnu da pričaju, one moraju da žive sa tim, ne ja. Šta mogu da kažem? Izbrale su strategiju za sebe koja im odgovara. To je to. Očigledno je da ja ne mogu mnogo da uradim povodom toga. Volela bih da postoji jasniji stav o tome šta se dešava, posebno kada tvoja zemlja ubija druge ljude. Ne znam kako možete mirno da spavate noću kada znate da se to dešava, a nemate ništa da kažete o tome. Da, nemam šta više da dodam.
Reuters
Neki ruski igrači se možda ustručavaju da javno kažu šta zaista osećaju, jer su zabrinuti zbog posledica u svojoj domovini,
– Znam neke ljude koji su napustili Rusiju u trenutku kada je rat počeo, koji su prodali sve svoje poslove, koji su ostavili sve iza sebe jer se jednostavno ne slažu sa onim što njihova zemlja radi drugim ljudima. To je njihov način protestovanja. Samo odu, započnu novi život negde drugde ili to javno osude. Ima mnogo javnih ličnosti u Rusiji koje su to uradile, i nemaju načina da se vrate u ovom trenutku. Možda u budućnosti, ne znam. Postoji način da, ako se ne slažete, jednostavno ne živite tamo. Ako razmislite o tome, ako se zaista ne slažete sa tim, postoji mnogo načina da to izbegnete. Možemo da izbegnemo život u Rusiji. Imamo najbolji primer Darije Kasatkine. Znam da su joj, kada je javno govorila o tome, ljudi dolazili kod roditelja, u stan njenih roditelja, plašili ih i slične stvari. To je nije sprečilo da promeni nacionalnost, da se odseli. Mislim da ona ionako ne živi u Rusiji, ali kao što većina igrača ne živi u Rusiji. Posle četiri godine, mislim da su vrlo jasno stavili do znanja na čijoj su strani. Ponovo, to je njihov teret koji moraju da nose i to je ono sa čim oni žive, a ne ja.
Reuters
Ukrajinka je ponovo pričala o bombardovanju Ukrajine.
– Ne mogu ništa da učinim povodom toga osim da pratim šta se dešava. Videla sam da je počelo već sinoć, ali nikada ne pratim vesti tokom noći. Time neću promeniti apsolutno ništa, a samo neću spavati. Ako ne mogu da živim bez vesti i da ih ne pratim, onda bih mogla isto tako da se vratim u Ukrajinu i živim tamo. Ja sam ovde, na sigurnom sam i tu sam da radim svoj posao. Pokušavam da odvojim te stvari. Kada sam se danas probudila, videla sam da je to svuda u vestima. Poslala sam poruku porodici da proverim da li su dobro. To je otprilike sve što mogu da uradim. Najveća stvar koju mogu da uradim jeste da sedim ovde i pričam o tome, kako bi više ljudi saznalo i kako se ne bi navikli na ovaj užasan život.
