Vodila se velika borba da li će Tristan Vukčević obući dres Srbije ili možda Grčke. Bivši selektor Svetislav Pešić uspeo da ubedi mladog igrača da obuče dres Srbije, mada nije morao mnogo da ga ubeđuje. Otktrio je Tristao sve što se dešavalo iza kulisa.
– A tek kada sam video utakmicu između SAD i Srbije na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine – tada mi je bilo još jasnije. To je najbolja utakmica koju sam ikada gledao u životu. Ušao sam u televizor, vrištao i drao se do te mere da su komšije kucale na vrata da vide šta se dešava, da li sam okej – kazao je naš košarkaš u razgovoru za Basketnjuz.
Polušali si Grci na sve načine da ga ubede, a on im je objasnio kako se igra za reprezentaciju.
– U tom periodu sam pričao i sa trenerom Grčke, koji je pokušavao da me nagovori da igram za Grčku. Ja sam odrastao u Atini, ali na kraju krajeva sam mu i rekao: „Ja se osećam kao Srbin'. Prezime mi je Vukčević, tata mi je igrao za Srbiju. To što sam odrastao u Grčkoj ne znači da sam Grk“. Smatram da je najbitnije da ti osećaš želju da se boriš za svoju zemlju. Tu nemaš neku finansijsku dobit, ne dobijaš ti neke pare da bi igrao, igraš jer voliš. Odmah sam mu rekao da je najrealnija opcija Srbija.
Starsportphoto
Ističe da mu je reprezentativna atmosfera mnogo prijala.
– Čak i kada nisi deo reprezentacije vidi se da je atmosfera fenomenalna. To sam sada imao priliku da osetim i na svojoj koži. Svi se družimo, Kari je meni jedan od omiljenih trenera sa kojima sam radio u karijeri. Legenda, baš mi je drag, čujemo se i dalje nekoliko puta godišnje. Prelepo mi je to iskustvo, zbog njega uglavnom. Dao mi je mnogo saveta i mnogo toga me je naučio. Tih mesec dana priprema u Pazovi, sa dva treninga dnevno… Baš mi je pomogao, promenio mi je stil i razmišljanje o košarci, što mi je bilo baš drago.
Uvek je sa puno žara gledao mečeve reprezentacije.
– Sećam se jedne utakmice koja se igrala dok sam u Madridu išao u školu. Mislim da mi je to bio drugi dan nastave kada je Srbija igrala sa Argentinom. Sećam se da nisam otišao na čas kako bih gledao utakmicu – i uhvate me. U školi nisam čuo ni reč, već su odmah zvali Real Madrid i rekli: „Ovaj se nije ni pojavio na času, bio je u biblioteci i gledao košarku“. Kada sam izašao iz autobusa, video sam dva direktora iz kluba pred sobom, odmah sam znao da sam nagrabusio“, prisetio se anegdote.
