Partizan je ovog leta napravio totalnu rekonstrukciju tima, a prvo pojačanje koje je pristiglo u Humsku jeste američki košarkaš, Kevarijus Hejs.
Američki centar je posle iskustva u Žalgirisu i Monaku obukao crno-beli dres, a već tokom priprema pokazao je šta može da donese ekipi Đoana Penjaroje. Pre svega, atletizam, brzinu i igru iz pika. Konstantno je aktivan, posebno u odbrani.
Tu vidi i jednu od najvećih prednosti u saradnji sa Karlikom Džonsom.
– Prvi kontakt je došao početkom juna. Čim smo počeli da razgovaramo, odmah smo se nekako pronašli. Stil igre koji imaju i način na koji su zamišljali da ja igram košarku odgovarali su mi. Smatrali su da bih se odlično uklopio ovde, a ja se slažem s tim. Mislim da mi odgovara igra u brzom ritmu, u kojoj mogu da iskoristim atletizam i brzinu u našu korist. Rekli su mi da me vide kao igrača koji može baš dobro da se uklopi u taj sistem i ja verujem u isto. Posebno kada imate Karlika koji izlazi iz pik-en-rola, a mene kao pretnju za lob dodavanja. Mislim da nam to može predstavljati veliku prednost u napadu – rekao je Hejs za Mocart Sport.
Starsportphoto
Partizan će ove sezone pokušati da igra u visokom ritmu, a Hejs veruje da crno-beli imaju dovoljno kvaliteta da takva košarka bude njihovo oružje.
– Naša najveća snaga su ritam, atletizam i, rekao bih, talenat. Imamo mnogo sjajnih strelaca, šutera i plejmejkera koji mogu da vas pronađu kada ste otvoreni. To će otvoriti mnogo prilika svima – da pogodite otvoren šut, napadnete zatvaranje odbrane, a u mom slučaju i da završim akciju na obruču.
Sa Karlikom tek treba da izgradi pravu hemiju na parketu, sa Nemanjom Nedovićem već ima zanimljivu priču. Dvojica Amerikanaca, odnosno Srbin i Amerikanac, prošle sezone bili su saigrači u Monaku, ali sada su na suprotnim stranama i igraće jedan protiv drugog.
Nedović mu je već sve rekao.
– Jesmo, kratko. Rekao mi je da više neće razgovarati sa mnom (smeh).
Derbi će zato biti poseban. Paklena utakmica u najavi.
Da. Znam koliko je važan. To je jedna od onih utakmica u kojima, kada jednom uđete u nju, potpuno ste u tom trenutku. Osetiti tu pravu strast koju imaju obe strane… Mislim da će to biti paklena utakmica.
Inače, Nedović mu je pre toga pomogao da se snađe u Beogradu. Hejs je već probao neke stvari, a posebno su ga osvojili ćevapi.
– Pomalo. Kada smo pričali o gradu, rekao mi je da mu se ovde dopadalo i da je hrana veoma dobra. Mogu to da potvrdim. Bio je u pravu. Ovde zaista ima dobre hrane.
A kada je trebalo da izdvoji šta je prvo zavoleo od srpske kuhinje, rekao je:
– Ćevapi. Ćevapi su me odmah osvojili. Pre neki dan sam probao i jedan novi restoran. Imali su biftek koji je bio potopljen u maslinovo ulje i bio je zaista veoma dobar. Osim toga nisam probao mnogo drugih tradicionalnih srpskih jela. Ali prve dve stvari su bile pogodak, tako da definitivno želim da probam još.
Bilo je, naravno, i rakije. Hejs je već imao iskustvo sa njom, a razlog je prilično zanimljiv.
– Jesam. Pre nekoliko godina (smeh). Bila je veoma dobra. To je ono piće za koje kažu da vam ‘izraste dlaka na grudima'. Samo vas udari i pomislite: ‘Vau!'
Partizan ima velike ambicije od naredne sezone koja je tu „iza ćoška“. Za sada je novopečeni košarkaš crno-belih zadovoljan onim što vidi u novoj ekipi.
Starsportphoto
– Mislim da ćemo nastaviti da je gradimo. Proveli smo već određeno vreme zajedno, ali mislim da se najbolja hemija stvara kada ste na putu. Tada je sve ostalo nekako sklonjeno sa strane. Porodica nije sa vama, tu je samo ceo tim. Mislim da se upravo tada stvaraju jače veze. Ali i sada osećam da mnogo više razgovaramo i da postajemo bolji tim što više igramo zajedno. Mislim da momci, uključujući i mene, zaista uživaju jedni sa drugima i polako upoznajemo kakav je svako od nas.
Pre Partizana radio je sa brojnim trenerima, među kojima su Dušan Alimpijević i Andrea Trinkijeri. Posebno pamti intenzitet rada sa trenerom Burse.
– Njegov intenzitet. Da. On je zapravo čovek zbog kojeg sam prvi put probao rakiju (smeh). Pozdrav za Dušana. Ali, da, njegov intenzitet i ono što zahteva od svojih igrača. Kada ste na terenu, između te četiri linije, morate da budete na sto odsto, bez obzira na sve. A ako niste, on će vam to staviti do znanja. Rekao bih i da veoma dobro poznaje svoje igrače. Zna kada ne igraju na sto odsto ili kada ne pružaju ono najbolje što mogu i prvi će im to reći, pokušavajući da ih motiviše: ‘Ne daješ sve od sebe. Hoćemo da večeras vidimo pravog tebe.' Verujem da je upravo to definitivno bio jedan od razloga zbog kojih smo pod njegovim vođstvom stigli do finala“.
Sličan pristup prepoznaje i kod Trinkijerija, iako su metode različite.
– Mislim da su im metode rada pomalo različite, ali su obojica veoma intenzivni. Postoji bezbroj snimaka i jednog i drugog u veoma žustrim trenucima, kako viču. Ali mislim da obojica imaju veoma dobro oko za igru. Imaju različite načine na koje je treniraju i vode ekipu, ali obojica pokušavaju da izvuku taj dodatni napor iz vas, samo na različite načine.
A ono što Hejs posebno ceni kod trenera jeste poverenje.
– Mislim da dobrog trenera od ostalih odvaja poverenje u igrače. Kao trener sigurno dolazite sa svojim strategijama, nacrtanim akcijama i taktičkim idejama, ali morate da omogućite igračima slobodu da koriste svoj talenat. Naravno, akcije crtate na osnovu njihovih kvaliteta, ali u košarci se toliko stvari dogodi u deliću sekunde. Ako imate poverenje u svoje igrače, možete da im date slobodu da nešto urade i da naprave grešku, jer košarka je igra grešaka. Želite da ih svedete na minimum koliko god možete, ali one će se svakako dogoditi. Mislim i da igrači igraju jače za vas ako osećaju da im verujete.
