Iza Partizana je najgora sezona u poslednjih pet godina. Završena je bez ijednog trofeja i bez ikakve šanse za borbu za plasman u nokaut fazu Evrolige. Da bi slika bila još crnja, upisali su crno-beli ove takmičarske godine neke od najubedljivijih poraza u istoriji kluba. Možda su se i suviše olako zaboravili porazi od Žalgirisa (109:68) i Makabija (112:87).
Već na početku se videlo da nije nešto kako treba u Partizanu, uprkos tome što se govorilo o napadu na fajnal-for, kao i da je cilj kluba plasman na neku od prvih šest pozicija, te da je budžet gotovo 30 miliona… Ipak, takav scenario nije bio ni blizu, da bi kao šlag na torti došla neopoziva ostavka najvećeg, Željka Obradovića. U svom dvadesetominutnom obraćanju navijačima otkrio je proslavljeni Čačanin da odnosi unutar kluba nisu dobri. Navijači su kao glavnog krivca za tako nešto pronašli u Ostoji Mijailoviću, koji se, zanimljivo, od situacije za Žocom još uvek nije pojavio na utakmici kluba čiji je predsednik. Da nešto ne štima u Humskoj potvrdio je i Zoran Savić, koji je podsetimo takođe napustio „parni valjak“ i to dok je prvi čovek kluba pokušavao da nagovori Željka da se predomisli i ipak ostane u klubu koji voli.
Na kraju, ništa. Došao je Španac Đoan Penjaroja, istini za volju malo razmrdao ekipu, ali suma sumarum – ništa. Nula trojefa i kraj evroligaških ambicija dva meseca pre kraja šampionata. Ako pogledamo prošlu sezonu, u koju je Partizan ušao sa manjim ambicijama nego ove za nama, ona je završena sa dva trofeja (KLS i ABA), ali i na tri pozicije iznad ovogodišnjeg 15. mesta.
O razočaravajućoj sezoni za crno-bele za Sportski Portal govorio je bivši košarkaš i jugoslovenski reprezentativac Goran Grbović. (U ovom tekstu neće biti izjava o predsedniku crno-belih, njih možete pročitati na OVOM LINKU)
– Brutalan neuspeh, u svakom smislu te reči, u svim slojevima – od struke, tehnike, igrača, na kraju krajeva i finansija. Desilo se ono što niko nije očekivao, da su potrošili sigurno ukupno, Partizan i Zvezda, da budem skroman, 60 miliona. I sad kad pogledaš zašto su potrošili, nije problem samo što nema trofeja, nego šta su unapredili, šta je bio plan?! Jedno su ciljevi, drugo su ambicije, treće su želje, četvrto je plan – počeo je Grbović razgovor za naš portal i nastavio u tonu:
– Šta su oni planirali? Moraju da imaju godišnji plan, mora da postoji plan za dve, tri, četiri godine. Mi smo odlaskom Željka Obradovića, odnosno teranjem Žoca iz Partizana od ljudi koji ne zaslužuju da rade ni u autoperionici, dobili ovo što imamo danas.
Goran Grbović Starsportphoto
Mislite da se to skupljalo godinama i da je sada sve došlo na naplatu?
– Normalno. Vi ne možete da motivišete strance, posebno za KLS. To je za njih samo tezga. Oni gledaju da se što duže zadrže, da se manje povređuju, ne angažuju se maksimalno 100 odsto. Igrao sam sa takvim igračima. Kada dođe kraj sezone, kada vidiš da nešto ne možeš da dobaciš ili kada si tu gde jesi, a ne ideš ka šampionskoj tituli, više se ne trošiš. Gledaš da se sačuvaš, da se ne povrediš. To se dešavalo i u Zvezdi i u Partizanu.
Posle drame u Areni i neizvesne završnice, Dubai je slavio u utakmici broj četiri (83:81) i osvojio svog prvi ABA trofej. Završnica je bila posebno uzbudljiva, a tačku na meč stavio je Aleksa Avramović sa dva pogođena penala. Ipak, nešto pre toga Dvejn Vošington je napravio veliku glupost, kada je izgubio loptu, a zatim napravio krajnje neoprezan prekršaj i zaradio tehničku grešku.
– Neozbiljno je ono što je uradio Vošington. Vidi, ono na tri sekunde do kraja, izgubi loptu i napravi faul. Pa to nema nigde. Nije Partizan izgubio zbog dva penala Alekse Avramovića koji je pogodio, što mu je na kraju krajeva posao. Ne razumem. Ja znam da navijači koji vole Partizan misle da su im svi neprijatelji… U sportu nema minulog rada. U sportu ne postoji istorija. Postoji statistika koja ide u istoriju. Svaka utakmica je nova utakmica, posebno finalna utakmica. To su male smrti, i za navijače i za igrače.
Kada je u pitanju elitno takmičenje Starog kontinenta, nekadašnji as crno-belih smatra da su potrebne promene iz korena.
– Što se tiče Evrolige i ovoga kako smo prošli – odraziće se i na sledeću godinu. Mi možemo da trošimo, ali nećemo moći da trošimo toliko para koliko sada trošimo. Partizan mora da promeni celu politiku poslovanja.
Mislite da je možda model Žalgirisa idealan za Partizan? Po kom bi stranci bili nosioci, a ostalo domaći igrači?
– Partizanova publika je ekstremno edukovana. To je publika koja razume košarku, voli košarku i voli Partizan. Međutim, mislim da Zvezdina publika ne bi bila toliko strpljiva. Za taj proces neophodne su dve, tri ili četiri godine. Da, imao je Žalgiris nekoliko sezona kada je bio pri dnu Evrolige, ali imali su plan i nisu odustajali od njega. Da bi se tome posvetio, moraš da imaš izuzetno jaku domaću ligu, odnosno KLS. Da bi u tom KLS-u stasavali ti igrači i tako dalje – kaže Grbović i u nastavku naglašava:
– Međutim, ne može da se desi kada na čelu KLS-a sede ljudi koje niko ne poznaje. Ljudi potpuno bez autoriteta, integriteta, a bogami i identiteta. To su osobe bez trunke entuzijazma.. Tako nam se dešava u mlađim kategorijama, tako nam se dešava i u Partizanu i u Zvezdi i u svim ostalim klubovima. Praktično i u reprezentativnim selekcijama, posebno u mlađim kategorijama, rade ljudi za koje niko ne zna kako su došli tu.
Prisetio se i perioda kada je u klubu bio legendarni Dragan Kićanović.
– Vraćam se mnogo daleko. Kićanović je 1982. i 1983. godine, kada je došao u Partizan, planirao da osvoji titulu prvaka Jugoslavije u narednih pet godina. Pet godina. I mi smo pet godina radili da bismo osvojili titulu prvaka Jugoslavije. Pet godina! Da ne pričam da nam je prosek godina bio 20 i naravno da nije bilo stranaca.
Željko Obradović i Dragan Kićanović Starsportphoto
Što se tima i planova za nadolazeću sezonu tiče, Grbović nije preterano optimističan.
– Ja ne znam sa kakvim će lažima sad izaći ovi čelnici iz Partizana. Sad za sledeću godinu oni licitiraju sa nekim igračima. U startu je bilo nekoliko tih buzdovana koji kasnije nisu mogli da se uklope. I ispostavilo se da je Željko sve vreme bio u pravu. I za Karlika Džonsa, i za Vošingtona, i za sve njih. Bolje da mu propadne sezona, da ima čist tim, da bude zdrav, nego da igra bolestan celu ligu i onda se dogodi ovako. Kada bi čast bila unosna, svi bi bili časni.
Brojni košarkaši povezuju se sa crno-belima. Dogovoreni su i bek Kajl Olman iz Turk Telekoma i krilni centar Nikola Tanasković iz Budućnosti, dok je veoma blizu potpisa i centar Kevarijus Hejs. U međuvremenu, priča se o potencijalnim dolascima Ošeja Briseta, Judžina Omoruija i Neli Džozef Džuniora.
– Oni sad licitiraju sa nekim imenima koja ja ne bih ni komentarisao. Zanimljivo je da tu ima dosta igrača iz Evrokupa. Ali kad dođu u Partizan, koštaju duplo više nego tamo gde su bili. Neće oni da dođu bez tolikih para. Zato što situacija nije povoljna. To bi trebalo da odlučuje sportski direktor.
Goran Grbović Starsportphoto
O odlasku Željka Obradovića imao je puno toga da poruči.
– Kad smo izgubili Željka, izgubili smo pola duše. Pola duše bio je on, pola su bili navijači. Tako da je to, u stvari, nešto što nije smelo da se dogodi.
Da li verujete da bi mogao Obradović da se vrati kad-tad, makar na nekoj drugačijoj funkciji?
– Željkovo srce je zauvek u Partizanu. Ne samo kroz istoriju, ne samo kroz titule, ne samo kroz to što je on dao. On će zauvek biti u Partizanu. Ja bih voleo da se vrati, iskreno, kao trener. U ovom trenutku to je nemoguće. Ali u nekim boljim, drugačijim uslovima možda se i dogodi. Poznajući ga, mi smo porasli i odrastali smo zajedno i u Čačku, pa posle i u Partizanu, on je čovek koji ništa ne ostavlja, a da ne završi do kraja. Jednostavno više nije bilo uslova da ostane u Partizanu. Bukvalno je oteran.
„>
Doček Željka Obradovića na aerodromu „Nikola Tesla“
Doček Željka Obradovića na aerodromu „Nikola Tesla“
Starsportphoto©
