Jugoslavija je kvalifikacije završila kao drugoplasirana iza Španije, pa je put ka Mundijalu morala da traži preko baraža i duela sa uvek neugodnim Mađarima. Ipak, ono što se očekivalo kao neizvesna borba pretvorilo se u pravu demonstraciju sile. Već u prvom meču u Budimpešti izabranici Slobodana Santrača slavili su sa neverovatnih 7:1, pa je revanš u Beogradu bio samo formalnost – ali su „plavi“ i pored toga odigrali maksimalno ozbiljno.
Jugoslavija je furiozno otvorila utakmicu i povela u 18. minutu golom Save Miloševića, koji je na drugoj stativi ispratio perfektan centaršut Dragana Stojkovića Piksija. Pred kraj prvog poluvremena usledio je brz udar: najpre je u 44. minutu pogodio Predrag Mijatović posle akcije u kojoj su učestvovali Mihajlović i Stojković, a samo minut kasnije Mijatović je bio precizan i sa bele tačke, pošto je prethodno nad njim napravljen prekršaj.
Ni u nastavku Santračov tim nije popuštao. Jugoslavija je nastavila da dominira, dok su se Mađari grčevito branili, ali bez uspeha. Mijatović je u 71. minutu kompletirao het-trik, a do kraja meča stigao je i do četvrtog gola – u 88. minutu postavio je konačnih 5:0 i pečatirao plasman Jugoslavije na SP 1998.
Bio je to jedan od mečeva koji su ostali upamćeni kao primer generacije koja je kombinovala talenat, rutinu i pobednički mentalitet, ostavljajući Mađare bez ikakvog odgovora.
