Kako ga stariji ljubitelji fudbala rado zovu „pravi“ Ronaldo mnogima je na prvom mestu kada su u pitanju najbolji napadači i golgeteri u istoriji ovog sporta.
Tokom bogate karijere tri puta je proglašen za igrača godine, dok je Zlatna lopta u njegovim rukama završavala u dva navrata. Prve profesionalne korake načinio je za Kruzeiro, ali je vrlo brzo bilo jasno da će se tu kratko zadržati.
U Evropu ga je doveo PSV davne 1994. i ostalo je istorija. Posle uspešnog testa za crveno-bele iz Ajndhovena, usledio je poziv giganta Barselone. Katalonci mu nisu pružali šansu koju je svet očekivao da Ronaldo zaslužuje, pa je posle 37 nastupa odlučio da ode put Milana i potpiše za Inter.
Ronaldo na treningu Intera sa Kristijanom Vijerijem i Ivanom Kordobom AP/Photo
E, tu je Stari kontinent upoznao strašan potencijal napadača iz Rija. Sa postignutih 49 golova u 68 utakmica, našao se na naslovnim stranama novina širom Evrope.
Naravno, pažnju je zaradio Real Madrida za koji i potpisuje ugovor 2002. godine i tada počinje manija „fenomena“. Predvodio je strašne generacije „kraljevskog kluba“ u osvajanju dva šampionata Španije i jednog Interkontinentalnog Kupa.
Ronaldo u dresu Reala u duelu sa Rafaelom Markezom iz Barselone AP/Photo
Trofej Lige šampiona mu je čitavu karijeru izmicao, ali je zato dva puta bio na krovu sveta u dresu reprezentacije Brazila.
Po završetku igračke karijere oprobao se kao funckioner, a trenutno obavlja dužnosti predsednika Real Valjadolida. Bio je i deo vlasničke strukture Santosa, ali je odlučio da proda svoj procenat i povuče se iz giganta iz rodne zemlje.
