Košarkaš Donatas Motijeunas, posle odlaska iz Crvene zvezde, obukao je dres PAOK-a, a u razgovoru za Meridijan sport pričao je o tome šta ga je privuklo Solunu, koliko mu znači timska atmosfera, ali i o velikoj želji da se kroz basket 3×3 domogne Olimpijskih igara.
Motijeunas je prethodnu sezonu završio u Crvenoj zvezdi, gde je imao drugačiju ulogu od one koju sada ima u PAOK-u. Saša Obradović ga je totalno otpisao, pred kraj sezone izgubio je minute i bilo je jasno da je vreme za novu destinaciju. I nije mu trebalo puno vremena da je i pronađe. Pojačao je PAOK i može se reći da je zadovoljan. Pre svega, način funkcionisanja solunskog kluba bio jedan od glavnih razloga zbog kojih je odlučio da prihvati novi izazov.
Otkrio je šta ga je najviše privuklo solunskim crno-belima.
– Pre nekoliko nedelja sam razgovarao sa trenerom Trinkijerijem. Gledao sam potom sve utakmice PAOK-a i video način na koji igraju, kako se podržavaju, kako komuniciraju, kako dele loptu… Pomislio sam: ‘Čoveče, ovo definitivno nije situacija u koju sam došao prošle godine.’ Tada su svi bili nervozni zbog svega što se dešavalo, što je bilo veoma teško. Morao sam da razmišljam kako da priđem različitim igračima, kako da im pokažem ljubav. Ne lažnu, već iskrenu, pravu ljubav. A svaka osoba oseća da li je on iskrena ili lažna – rekao je litvanski centar.
Dotakao se i perioda u Crvenoj zvezdi, tačnije, samog početka.
– Došao sam u trenutku kad atmosfera u ekipi nije bila najbolja. Ne zbog odnosa među igračima, već zbog pritiska. Mučili smo se. I veoma sam zadovoljan što sam sa svoje strane od početka rekao šta ću pokušati da uradim – da budem primer. Želeo sam da pokažem da i sa 35 godina moram prvi da se bacim na parket, prvi da se borim. Znate, obično naša tama nije ono što nas najviše definiše, već naše svetlo koje nas najviše obasjava. Tako se pobeđuje. Nekim momcima sam rekao da sam u mlađim danima bio sebičan. Želeo sam da budem najbolji. Sada sam stariji. To su, rekao bih, faze razvoja i karijere igrača. Sada razumem reči Etorea Mesine ‘da bez hemije, bez ekipe, nećete osvojiti ništa’. Postoje klubovi koji su dokazali da možete da kupite najbolje na svetu i opet nećete osvojiti ništa. Potrošili su neverovatne količine novca, a nisu pobedili. Dakle, novac nije uvek ključ uspeha.
Dotakao se Izundua, Bolomboja i Rivera, sa kojima je delio svlačionicu tokom perioda u Zvezdi.
– Uvek ponavljam: Ne postoji novac kojim možete kupiti srce i ne postoji način da izmerite nečije srce. Statistikom nije moguće izmeriti koliko podržavate saigrače, koliko ste uključeni i koliko vam je stalo. Prošle godine sam pričao o tome – bili smo zajedno Ebuka, Džoel, Rivero i svi smo se borili za poziciju. Dok smo bili na terenu, borio sam se za sebe, a čim bismo izašli sa terena, bili smo porodica. Kad su oni igrali, podržavao sam ih. Bio sam iskreno srećan zbog njih, čak i kada nisam igrao. U dubini duše sam bio srećan zbog njihovog uspeha. Nažalost, sezona se nije završila onako kako smo želeli, ali to je moj pristup ekipi. Ako želite nešto da osvojite, možete čak da imate i manje talentovan tim, ali ako igrači stoje jedan uz drugog, može da bude ogromna prednost. Evropska košarka je nekada počivala upravo na tome – na porodičnoj atmosferi, jedinstvu i zajedništvu. Nažalost, takva situacija je sve ređa.
