Cela Srbija je znala kada je ovog proleća Vasilije Kostov napunio 18 godina. Bila je to velika vest, jer je od toga dana imao pravo bez ičije saglasnosti da potpiše ugovor sa nekim inostranim klubom. „Sportski Portal“ je prvi pisao o interesovanju Arsenala, koji je u tom trenutku nudio fiksno 12.000.000 evra. Čak je i generalni direktor Zvezdan Terzić išao u London na dogovor, ali od posla nije bilo ništa. Iz Zvezde su bili jasni – Kostov mora da bude najskuplji transfer u istoriji Crvene zvezde.
Toliko puta je ponovljeno da će da ode za najmanje 20.000.000 evra fiksno plus bonusi i procenti, da je verovatno i sam Kostov pomislio da toliko vredi. Ima ta jedna rečenica koju će svaki ozbiljan fudbalski radnik da vam izgovori – tržište diktira kada i pod kojim uslovima prodajete igrača. Dakle ne klub, ne želja igrača da ode, nego tržište.
printscreen/FK Crvena zvezda
Utisak je u junu zaista bio da će Kostov da ode za ogroman novac. Uz njega, za veliki trafsner bio je planiran i Adem Avdić, ali je imao tu nesreću da se povredi kad je sa reprezentacijom gostovao Meksiku u junu u prijateljskom meču. Već tada je bilo jasno da on ovog leta ne ide nigde.
Imao je Kostov od tada i dobrih trenutaka, imao je i mečeva u kojima se nije video, ali nikad više nije zablistao kao recimo prošle jeseni protiv Porta na „Dragau“ u Ligi Evrope. Ovih dana, o njemu niko ne priča. Čak ni mediji ne spekulišu, ni u dobrom ni u lošem kontekstu, jednostavno – Kostov je sada van radara. E sad, to ne mora baš ništa da znači. Moguće da i dalje postoje klubovi koji ga pomno prate, pa čekaju poslednji momenat, kako to mnogi vole, u smiraj prelaznog roka, da realizuju veliki transfer. Međutim, pitanje je hoće li Crvena zvezda sada uspeti da dobije ono što je tražila pre dva meseca.
U poslednjih nekoliko dana otišli su Džej Enem u Bolonju za 4.000.000 evra, ali će on karijeru ipak nastaviti u drugom klubu, Bruno Duarte u Vasko de Gamu za 2.000.000 evra, Jung Vu Seol u Augzburg za 3.750.000 i Nair Tiknizijan u Olimpijakos za 5.000.000 evra.
