Sezona u Evroligi je tek počela, kompletirano je osam rundi, čini se – nedovoljan uzorak. Rekao bi to svaki realni navijač, ali pristalice Crvene zvezde nisu takve. I u gorim vremenima svi oni kojima su crveno-bele boje draže verovale su u čuda, u titule, trofeje i pobede. Verovali su da bi oni „dole“ na tereni mogli do iznenašenja. Bilo je momenata kada bi i najveći pesimisti imali u svom srcu tračak nade…
Ko bi, u trenutnoj situaciji, mogao da zameri ili spreči navijače Crvene zvezde da sanjaju velike snove? Povratak Saše Obradovića na Mali Kalemegdan oterao je tmurne oblake. Čak i u momentima kada ekipa nije na svom nivou iskusni srpski stručnjak pronalazio je recept da na krilima ludačke energije samelje sve rivale u poslednjih mesec dana. Redom su padali Žalgiris, Real Madrid, Baskonija i Asvel, da bi krunu fantastičnog niza u minulom mesecu predstavljala velika pobeda na „gostovanju“ protiv Makabi Tel-Aviva.
Zvezda će, ma koliko to čudno zvučalo nakon uvodna dva poraza, novembar dočekati na deobi prvog mesta. Crveno-beli su tim u najboljoj formi i, iako to nije realno, u ovim momentima deluje nepobedivo. Položili su izabranici Saše Obradovića ispit zrelosti u „Pioniru“ kada su odoleli strahovitom pritisku Makabija, lišeni pomoći odavno povređenih, a kasnije i isključenih igrača zbog ličnih grešaka.
Pobeda protiv Makabija mogla bi da ima ogroman značaj u budućnosti, posebno ako se kao tačnima ispostave tvrdnje da će se „ponos Izraela“ vrlo brzo vratiti u Tel Aviv. Biće to teško gostovanje za sve evroligaše,a Crvena zvezda će istog biti lišena. Ipak, pored rezultatskog benefita ono što sve na Malom Kalemegdanu može da raduje je prilagodljivost koju su crveno-beli pokazali tokom prethodnih mesec dana.
Tim Saše Obradovića bio je sposoban da iz minuta u minut menja ritam utakmice, a da nivo košarke ne opadne. Podjednako su opasni i kada Kodi Miler-Mekintajer juri „u leđa“ protivniku i akciju završi u ranoj fazi, ali i kada loptu prenosi Nikola Kalinić koji je iz prethodnih sezona naučio da brzina nije uvek vrlina. Upravo tu dolazimo do onoga što bi za Zvezdu moglo da bude zlata vredno u sezoni pred nama.
Kineska kultura je pre nešto više od tri milenijuma ustanovila termin „Jin-Jang“ koji se tiče dve suprotne, a u isto vreme međusobno povezane sile koje postoje svuda u prirodi. Baš po tim notama igra Crvena zvezda od dolaska Saše Obradovića i, što je još važnije – tako i razmišljaju svi izabranici iskusnog srpskog stručnjaka.
Odličan šlagvort za takvu tvrdnju dali su nam Čima Moneke i Kodi Miler-Mekintajer odmah nakon pobede nad Makabijem. Jasno je, oba košarkaša Crvene zvezde bila su zadovoljna trijumfom, ali je njihov pristup posle utakmice ukazao da Obradović na raspolaganju ima i Jin i Jang.
Starsportphoto
Miler-Mekintajer, iako je odigrao verovatno najbolji meč u sezoni za potvrdu životne forme, nije dozvolio da uzleti nakon pobede. Istakao je da tim nije uradio ništa, da je pred njima mnogo posla i da trijumf nad Makabijem neće mnogo promeniti razmišljanje svlačionice. Sa druge strane, Čima Moneke je bio Čima Moneke. Zapaljiva energija kojom Nigerijac zrači širila se „Pionirom“, a njegove izjave podigle su temperaturu među svim navijačima srpskog velikana.
Ustanovljeno je i pre 3.000 godina da u svakom Jinu ima Janga, i – obrnuto. Baš tako izgledaju Kodi i Čima… Umeo je reprezentativac Bugarske da eksplodira nakon pogođene trojke i raspali atmosferu na tribinama isto kao što je Moneke uspevao da sačuva „glavu“ u kriznim situacijama protiv Makabija. Odigrao je Nigerijac lavovski poslednjih deset minuta iako je imao četiri lične greške i nije se nalazio u milosti sudija nakon tehničke zbog prigovora. Uspeo je da uprkos lavovskoj borbi njegov puls bude na mestu. Da ga loš potez ili pogrešna sudijska odluka ne izbace iz takta. Išlo je do te mere da je, nakon petog faula Ebuke Izundua, upravo on smirivao snažnog centra…
Iako od dolaska Saše Obradovića na Mali Kalemegdan nije prošlo ni nedelju dana, deluje da je igračka legenda Crvene zvezde uspela da pronađe „žicu“ svakom pojedincu u svom sastavu. Prekobrojnih ili manje bitnih nema – svi su ravnopravni i svi daju svoj doprinos na parketu. Pokazalo se to, posebno protiv Monaka, kada je u svakom momentu srpski tim imao makar jednog raspoloženog igrača na terenu.
Započeo je Kodi Miler-Mekintajer, nadovezao se Čima Moneke… Na startu drugog poluvremena loptu je u ruke uzeo Nikola Kalinić, a gde je on stao nastavio je Semi Odželeje. Na kraju je svoje minute na pravi način iskoristio i Ebuka Izundu koji pod mentorstvom Donatasa Motiejunasa izrasta u ozbiljnog evroligaškog centra.
Jedina briga koju bi Saša Obradović mogao da ima jeste ogroman roster koji će ga krajem kalendarske godine sačekati kada se Nvora, Grejem i Rivero oporave od povrede. Ponovo će srpski trener morati da uspostavi hijerarhiju i svakom „Jinu“ pronađe „Jang“.
Do sada je taj zadatak ispunjavao bez greške.
